Odnjeće prve pahulje,
trag sa mojih usana
pokriće bijeli snijeg
ona naša svitanja.
Ja neću više da plačem
nosim pregršt tuge i bola
dosta je više nadanja
ja nestajem sa bjelim pahuljama.
Posle mene,
ostaće prah i pepeo
jedno slomljeno srce
što je četiri zime čekalo.
Neću više da molim
ja nemam sreće,
ona je daleko od mene
nosi je snijeg i bijele pahulje.
Ali ja te volim!
Svaki moj uzdah to govori
i proklet bio kad sam te srela
i samo jednu noć poklonila!
15.10.1999.